JAFFA

  Još kao mala kad sam je prvi put probala oduševila sam se ukusom. I uvek sam je jela onako kako treba: prvo čokolada, pa žele od pomorandže, na kraju okrugli patišpanjčić. Nijedna čokolada nije bila ukusna u poređenju sa njom.  Volela sam da je držim u frižideru kako bi čokolada bila hrskavija i kako bi se ’slatko trojstvo’ lakše odvajalo.

   U trudnoći sam je proždirala. ’Ladno sam mogla da pojedem celo pakovanje za deset minuta. Posle pregleda kod lekara dok mi on drži predevanje da povedem računa o kilaži, ja sam zamišljala kako častim sebe jednim pakovanjem jer mi beba ima po svih deset prstiju na rukama i na nogama. Uveče sam terala muža da ode do prodavnice kad me uhvati neutoljiva glad za slatkim.

   Posle porođaja prvo što sam pojela je Jaffa. Sve je prošlo kako treba. Appgar test 10/10. Beba plače, siše. Imam mleka. Eto razloga za slavlje. Toliko sam je jela dok sam ih dojila da sam imala osećaj da mi mleko ima ukus Jaffe. Čim su deca mogla da jedu slatkiše, tutnula sam im po kolutić. I sebi naravno. Musavi oni, musava ja.

     Između Jaffe i sreće je postojao znak jednakosti.

   Zove me brat. Objašnjava da je vodio tatu na konzilijum. Dijagnoza: neizlečiv slučaj. Odlazim kod njih. Tata leži bez bolova, na svu sreću. Dežuram te noći kraj njega.

Neizlečiv slučaj. Jedan kolutić. Neizlečiv slučaj. Još jedan kolutić. Neizlečiv slučaj. Kolutić. Celo veče. Cela noć.

   Mora da ga je moje šuškanje celofanom probudilo. Osećam njegov pogled na sebi.  Sreću nam se pogledi,  razgovaramo nemo. Uspravljam ga u krevetu. Pruža ruku ka pakovanju Jaffe. Jedan kolutić.

-Hoćeš još, tata?

Gleda me u tišini pogledom u kome se jasno vidi da se gasi život.

-Ne mogu više, Vanja. Dosta je bilo.-skoro da šapuće.

Polako ga spustam da ponovo legne i gledam ga dok ne zaspi.

Ne mogu više. Dosta je bilo. Jedan kolutić. Ne mogu više. Dosta je bilo. Još jedan kolutić. Ne mogu više. Dosta je bilo. Kolutić. Ne mogu više. Dosta je bilo. Muka mi je.

Pred zoru je brat preuzeo stražu. Kad sam ustala oko podneva reče mi da se tata nije budio. Pozvali smo lekara koji  nam nakon pregleda saopšti :

-To tako ide. Žao mi je.

Tata se nije probudio. Nikada više.

  Kad sam sledeći put probala Jaffu  žvakala sam zalogaj koji se gnjecavo rastapao u ustima. Jedva sam ga progutala i nisam osetila slast.

Mučnina se mešala sa slanom tugom iz očiju.

    Između Jaffe i tuge postoji znak jednakosti.

Nisam je probala. Nikada više.

To tako ide. Žao mi je.