DOME, SLATKI DOME

Ana je opsednuta feng šuiem. Bukvalno me bombarduje savetima, mada meni više liče na naredbe:

-U predsoblju  ne ostavljaj cipele.

-Izbaci ogledalo iz spavaće sobe.

-Ne gaji ruže.

-Ne može šporet da stoji pored sudopere.

-Ovaj pravougaoni sto iz trpezarije zameni  okruglim.

-Udalji ugaonu garnituru makar pola metra od zida.

-Ovu sliku stavi na severozapadni zid.

-U onaj ćošak stavi saksiju sa cvećem.

Aha, aha, mhm, mhm, da, da, evo sutra ću, baš sam planirala, dobro, neću više, ok, ok, evo .... Odgovarm joj dok prevrćem očima.

Za rođendane od nje dobila sam, da vidimo:

-Tronogu žabu (’Okreni je ka zidu, nikako ka ulaznim vratima!’)

-Kornjaču sa glavom zmaja (’Stavi je iza radnog stola!’)

-Osam novčića umotanih u zelenu svilu ( ’Obavezno, ali obavezno nosi ih sa sobom u tašni!’)

-Nekoliko ignota ( ’Mora da stoje na sunčanom mestu!’)

-Figuru slona, zeca i kornjače ( ’Da emituju pozitivnu energiju okreni ih ka ulaznim vratima.’)

-Gorski kristal ( ’Nosi ga obavezno kao privezak na lančiću.’)

-Figuricu nasmejanog Bude ( ’Pomazi ga svaki dan.’)

-I naravno Mandarinske patke ( ’ Ukoliko se postave u srećan sektor utvrdjen prema letećim zvezdama, doneće ti mnogo sreće!’)

Hvala, jao, divna si, prelepo, oduševljena sam, niko se toga nije setio, originalno, hvala do neba, mnogo mi znači... Glumim ludilo.

I evo sad imam probleme vrlo realne:

Cipele sam počela da unosim u kupatilo, ali se deca bune.

Izbacila sam veliko ogledalo iz spavaće sobe, ali muž negoduje i nema  seksa već nedelju dana.

Ruža je toliko lepa da mi je žao da je sečem.

Nemam para za okrugli sto.

Ako udaljim garnituru od zida, gubim prostor ispred nje.

Gde da smestim šporet, jebem mu mater?

Slika mi baš odgovara na istočnom zidu.

U tom ćošku sam planirala podnu lampu.

I kad krenem na posao stalno razmišljam ima li novčića u tašni, prstima proveravam kristalni privezak na lančiću, jesu li kornjače, slončići, zečevi ,žabe i patke okrenute ka pravilnoj strani.

Ok, sve je kako treba- mislim se sa smeškom i  žurim niz ulicu.

Jer sve te žabe, babe i ostali gmizavci će doprineti da deca budu srećna, muž zadovoljan, višak prostora će se stvoriti sam od sebe, priliv novca će se nekim čudom uvećati ( neko nasledstvo iz Amerike, sto posto ), ruža će se sama osušiti da me duša ne boli, slika će se presiliti na pravi zid, a u ćošku će se ipak naći saksija.

 I svi ćemo biti srećn i zadovoljni do kraja života.

Ups! Lupih se po čelu nasred ulice. Nisam pomazila nasmejanog Budu!

E, jebi ga!