INTERVJU

-Molim Vas, predstavite se Vašim obožavaocima.

-Pa, ovako... Ja sam Violeta starleta. Moj niknejm je Vixy. Već sa četrnaest godina sam počela sama da zarađujem za život. Sa šestnaest sam se odselila od matoraca i postala apsolutno samostalna. Ono, baš, baš samostalna. Imam svoje fanove koji me svako malo pozivaju na neki  big ivent u gradu. Tada se oblačim u Viktorija Bekam luk, pijem koktele na partijima i ćaskam sa facama. Dobijam honorar za to od PR iventa. Preko dana se oblačim kežual. Samo neki topić, farke, eventualno neki kardigančić. Volim da sa frendicama svratim u Mekić gde klopamo hamburgere i pijemo frapee. Redovno idem kod kozmetičara, pedikira, manikira i u solarijum. Moj mejkap je fensi, pratim fešn i trudim se da budem IN. Mislim, bezveze je danas biti OUT. Ovih dana imam neki rijunion, ali nisam ono, baš, baš, sigurna da ću ići jer mislim da će biti smor. Ako budem ipak otišla, moje fotke će izaći u nekom od  popularnih magazina. Držaću vas u suspensu. Dotle, evo cmokić za moje fanove od Vixy.

 PREVOD:

-Ja sam Violeta kurva. Nadimak mi je Viksi jer to moji sponzori vole. Sa četrnaset godina sam počela da spavam sa muškarcima za novac. Sa šestnaest sam pobegla od kuće jer moji roditelji nisu  mogli da se pomire sa mojim načinom života. Imam sponzore koji me često vodaju  od splava do splava kao lični trofej. Tada se oblačim kao prostitutka, ločem neke koktele kojima ne pamtim ime, ali znam da su šareni i imaju kišobrančiće i slamčice različitih boja. Dogovaram se sa skorojevićima (koji su puni para) za sledeći slobodan termin. Trenutni sponzor mi dobro plati što me izveo u grad i što sam mu priuštila dobar seks. Preko dana obučem majicu, farmerke i neki džemper. Volim da sa ostalim kurvama svratim u neku roštiljdžinicu gde smažemo po pljeskavicu i popijemo po ’ladno pivo.Moram redovno na kontrole i ’dorade’ kod plasičnog hirurga jer imam ugrađene silikone u grudi, zadnjicu i usne. Na meni je sve veštačko: od nadogradnje kose, trepavica, obrva i noktiju do boje kose i kože. Ni rođena majka me ne bi prepoznala,  ali ako hoću da imam sponzore, moram da vodim računa o izgledu. Ovih dana imam godišnjicu mature (male, naravno, jer sam završila samo osnovnu školu) ali radije ne bih išla jer su tamo osobe koje su obične, skromno obučene, porodične.  Ako se ipak odlučim da odem (možda je neko od školskih drugova uspeo da namlati pare do sada) slikaće me plaćeni paparaco, a otkup i objavljivanje fotografija odradiće neki od onih časopisa žute štampe s kojima ne vredi ni dupe obrisati. Držaću vas u neizvesnosti jer ,narode moj, živite od gluposti, primitivizma i vulgarnosti. Živite od bedne plate koju ja zaradim za jedno veče. Dotle,  evo pućim usne kao koza za sve moje verne sponzore od kojih muzem pare.

Ej, narode moj.