GAUDEAMUS

   Imala sam prilike da u proteklih par godina upoznam neke mlade ljude. Poznavala sam ih i od ranije, govorili smo jedni drugima  ’Zdravo’  sa osmehom kad se se sretnemo. Život nas je usmerio jedne na druge i to ’Zdravo sa osmehom’ se pretvorilo u kafenisanje, ispočetka neobavezno, na pola sata, usput, pre posla, na pauzi ili posle posla.

   Vidim ja da mi prijaju, vide oni da im prijam. Kafenisanje postade regularno i po dogovoru.Razgovori se odužiše; ture pića se ređaju, pa opet još jedna kafa za rastanak. Teme? Od globalnog zagrevanja i svetske politike preko mode, muzike, interneta, kuvanja  do književnosti i filmova. Sa svakog druženja odlazim polako, korak po korak, do kuće i vrtim filmove u glavi, razmišljam o njima i našim razgovorima.

     Krivo  mi je što sam imala predrasuda o tim mladim ljudima, mislila da još ne znaju i ne poznaju ni sebe, a kamoli svet oko sebe. Mislila sam da ja treba da im kažem nešto pametno, da ih usmerim, da im otvorim oči. Valjda zato što sam vaspitana da je starost mudrija. A ’hvatam’ sebe kako sve više slušam i upijam njihove priče. I ćutim.

O, ljudske li gluposti!

    Pa ti mladi ljudi su puni znanja, odlično poznaju svoje granice, imaju izgrađene stavove, istančane ukuse, čitaju, gledaju, putuju, pitaju, upijaju. Ne plaše se da probaju i ne stide se da priznaju da su pogrešili. Niti se busaju u grudi ako se ispostavi da su bili u pravu. Krase ih vrline, krasi ih širina u shvatanju , krasi ih lepota, krasi ih duh, krasi ih duhovitost. Krasi ih i duša.

 Krasi ih mladost.

     A ja? Srećna sam  što sam ih upoznala, što provodim vreme s njima, što učim od njih, čujem nova i zanimljiva mišljenja i razmišljanja. Mladost me podmlađuje, preispituje moje stavove, pokazuje novo i zanimljivo.

     I tužna... Jer mi se jedno pitanje vrti po glavi danima: Ko zna koliko još  divnih i mladih ljudi ima koje srećem svakodnevno, klimnem glavom, izgovorim  ’Zdravo’ sa osmehom, i samo prođemo jedni pored drugih? A ja ih ne znam.

O, ljudskog li prokletstva!