Čokolada
otelotvorava duh potrošačkog marketinga: potpuno suvišna za našu egzistenciju,
a opet budi želju koja se graniči sa zavišnošću. Sva je čulna, mekana na ugriz, dok se rastapa
polako u ustima budi najdublje erotske žudnje i potrebe. Ko je pojede postaje
blago euforičan, raspoloženje se popravlja istog momenta, ali na žalost to je
proizvod kojem je potrebna zamena samo nekoliko trenutaka nakon konzumiranja
jer euforija traje kratko. A želi se ponovo i još. Smatra se luksuzom iako je dostupna skoro svakome, voljena je i
željena u svakoj kulturi koja ju je upoznala.
Čokolada
i seks idu zajedno ruku pod ruku, grle se i vole obostrano. Imaju veze sa
telom, sa žudnjom, željom i glađu, sa euforijom i popravljanjem raspoloženja.
Postoji
marketinški trik da su SEKS, ČOKOLADA, NOVO I BESPLATNO magične reči koje
privlače pažnju kupaca.
’Ali
nit je čokolada besplatna nit je seks nešto novo.’ mislim se ja.
Klik!
Upalila mi se lampica . Kad malo bolje
razmislim, svi vole stvari koje su nove i besplatne, čokolada je najomiljeniji
ukus, a seks već govori sam za sebe. I krenem da vraćam film u glavi.
Koliko
sam puta kliknula na neku reklamu sa magičnim rečima? Bogami, poprilično. Jednom
sam i kompjuter zarazila virusom, pa je jadničko morao na
remont. U biblioteci imam čak šest naslova sa njima. Proverila sam. A tek
filmove koje sam odgledala . Pa, mnoge proizvode koje sam kupila neplanirano, a
pokazalo se da su potpuno nepotrebni, neupotrebljivi, nedopadljivi.
Upecala
sam se.
I pecam se još uvek.
I pecam se još uvek.
Pošto
čitate ovaj tekst, upecali ste se i vi.
Нема коментара:
Постави коментар