AEQUILIBRIUM

Stalno dolaze kod mene na poslu trgovački putnici.  Najčešće nam prodaju knjige, ukoričene, sabrana dela, enciklopedije.  Na rate, natenane. Verovatno misle da  želimo da ih kupimo i da izdvojimo delić od svoje bedne crkavice.  Kad poređaju one knjige oči mi se odmah zacakle. Obavezno moram da ih prelistam, da ih dodirnem, da omirišem. Al,  jebi ga, braćo trgovci, ’leba nam je potrebniji. I s ’leba nam je potrebno. I sve ostalo. A bez knjiga se može valjda životariti. Tako je na ovoj geografskoj dužini i širini.

Elem, donose već nekoliko puta ’Izabrana dela’ Meše Selimovića. Mog Meše Selimovića! U kožnom povezu, ekskluzivno izdanje, skupo. Pomilujem ja tu knjigu, otvorim je nasumično pa pročitam poznate mi misli i rečenice , one  posle kojih čovek stavi prst na čelo.

’Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.’ kaže mi  Meša  tešeći  me svaki put kad je ostavim i okrenem se.

Najlepše u životu je želja?  Najlepše?!?

 Dosta mi je najlepšeg. Načekala sam se najlepšeg. Dosta sam zamišljala kako  ću da je smestim u svoju biblioteku. Posebno mesto, posebna polica, uvek na dohvat ruke. Dosta sam je želela. Vreme je.

Otplaćivaću je skoro dve godine. Ako kasnije krenu sa ratama, otplatiću je do kraja 2018. Pih, vreme ionako leti k’o ludo. Začas će to proći.

Jer želja je možda najlepša, a posedovanje onog što dugo želiš  je neprocenljivo.

Sutradan dođu trgovački putnici sa posuđem. Kupim šerpu i džezvu. Da li zbog ravnoteže u mom blesavom univerzumu? Da li zbog griže savesti? Ne znam...Da kuvam ručak i pijem kafu dok čitam mog Mešu Selimovića.

Samo da mi ručak na zagori I da mi se kafa ne ohladi.

’San je ono što se želi, a život je buđenje.’ Meša Selimović