RADIVOJINE MUDROSTI

‘Moj deda već dugo ore nebeske njive’ ali se uvek rado setim njega .

   Nosio je šešir kao gospodin, češljao kosu unazad kao i svi komunisti, redovno štucao brkove kao predratni švaler, vozio traktor kao Šumaher, pekao najbolju rakiju u Robindelu kao onaj u Bajčetini, pravio svinjokonj za Dan republike kao i svi normalni ljudi.

   Učio me da berem pečurke, da prepoznajem otrovni vrganj, da se sirogriz jede sirov (što je i logično, jelte), da su crvene paprike iz turšije najzdravije, da je nabolje povrće suvo meso, i da se kolač ne može oceniti na osnovu jednog parčeta.

   Kad se oteli krava, čekao je mene da budem kuma teletu. I bila sam kuma teladima, a i on meni je me prekrstio u  Ivanka, sa akcentom na iVAnka, što me je nerviralo .Njega je nerviralo to što sam pušač i zamerao mi što nisam upisala medicinu jer bi ‘ jedno Dr ispred mog imena mnogo lepo stajalo’.

    E, taj moj deda je bio pun mudrosti, onih koji se pokupe sa starošću i iskustvom i delio ih je šakom i kapom kad god dođe do reči, a pošto je u njegovoj kući vladao patrijarhat dolazio je do njih uvek.

“Ivanke, ćerko, ne žuri s udajom. Devojka je kao neprezana krava, ali čim stavi potpis, ona gurne glavu u jaram, prečka joj padne za vrat, i posle samo vuče kola napred. Samo teret ceo život…”

Skoro pročitah nečiji status na fejsbuku:

“ Francuskinja sa leve strane ima muža, sa desne ljubavnika, iza sebe sumnjivu prošlost, ispred sebe blistavu budućnost , a na glavi šešir. Srpkinja sa leve strane nosi kese, sa desne strane decu, iza sebe lepu prošlost, ispred sebe ne vidi budućnost, a na glavi nosi muža!”

I, znaš šta, moj deda? 

Mudar si bio, mudar.