OPERACIJA

  Sigurna sam da je ispod hiruškog odela nosio crnu odoru i da je crnu kapuljaču sakrio ispod kape. Kosu je naslonio iza paravana. Sa galerije posmatram kako ti preciznim pokretom seče kožu, kako te otvara i koščatim, mršavim šakama pretura po tvojim grudima, vadi skarletno srce i obema rukama mi ga ponosno pokazuje dok ono pulsira u pravilnom ritmu. Na monitoru pored tebe usnulog čuju se i vide otkucaji.

  Lagano, pažljivo premešta ga u levi dlan dok desnom rukom prebira po poređanim instrumentima, udesno, ulevo, opet udesno do trenutka kad najzad zastane nad najvećim skalpelom. Kažiprst i srednji prst trlja jedan o drugi brzo i skoro nervozno kao da želi da odsvira triler po nekim nevidljivim dirkama.  Grabi sečivo teatralno držeći ispruženu levu ruku sa tvojim pulsirajućim srcem  i liči na Hamleta koji će za koji trenutak postaviti čuveno pitanje: Biti ili ne biti? Iz njegovog zverskog pogleda shvatam da te neće biti jer skalpel blešti tik nad tvojim srcem.

  Ne znaš ti šta se desilo. Niko sem njega i mene ne zna, jer  tvojim najbližima i najmilijima nije dozvoljeno prisustvo. Ja sam se ušunjala kao uljez i kada me je spazio namignuo mi je zaverenički. Tog trenutka sam shvatila da će početi igru u kojoj on sudi i presuđuje. Pala sam na kolena i gledala ga. Nemo smo se sporazumeli.

  Stalno te boli ožiljak na grudima, u grudima. Dan i nekako prođe uz bol koja tišti. Ali noć... noć te dočeka krvavog i raščerečenog sa licem deformisanim od bolova i pulsirajuće praznine.

  Ne znaš ti da ti je odsekao polovinu srca i bacio je u metalnu posudu.

  Ne znaš ti kako je odzvanjao taj tup udarac.

  Ne znaš ti da mi se poklonio do poda pre nego što je sišao sa pozornice.

  Ne znaš ti da bih ti dala svoje samo da tebe lišim bola.

  Ne znaš ti da ga ja više nemam, da sam mu ga prodala.

  Ne znaš ti da je zbog tebe.