Poslala
mi zahtev za prijateljstvo Mia, rođaka
moje prijateljice. Ne znam je lično, ali mi je delovala atraktivno i zanimljivo
na profilnoj slici pa je prihvatih. Skoro
dva sata sam šunjala po njenom profilu i donela zaključke:
Mia
je izuzetno lepa žena. Na svakoj slici je nasmejana, lepo obučena i frizura joj
je uvek sređena. Moglo bi se reći da izgleda desetak godina mlađe.
Mia
je super mama. Jedan sin trenira odbojku i njegov tim redovno pobeđuje. Drugi
sin svira violinu i Mia postavlja video snimke dok vežba. Ćerka je upravo
završila gimnaziju s prosekom 5,00. Ispod tih slika piše kako su oni njeno sve
na svetu, ponosna je na njih i stavlja stikere sa srcima.
Mia
je srećno udata. Muž je grli, ljubi, poklanja cveće za godišnjice, izvodi je na
večeru za rođendane. Ispod tih slika skoro identični komentari u fazonu „ moja ljubav, moja sreća,moj jedini“
i srca, srca, srca.
Mia
uživa.Svakog leta odlazak na more i svake zime skijanje na Zlatiboru.. Sa prijateljicama
odlazi na raznorazne događaje po gradu nakon kojih svrate u kafanu gde se
provode za sve pare.
Mia
je duhovita. Statusi su joj domišljati i vrcavi. Često sam se smejala od srca
dok sam čitala.
Jednom
rečju, zavidela sam joj, i to onako od srca.
I
pratila je na fejsbuku. I lajkovala njene slike i statuse i lepila joj srca,
srca, srca. Isto od srca.
Igrom
slučaja, jednog vikenda vraćajući se sa pijace sretoh prijateljicu koja je
upravo krenula kod Mie. Dok smo nas dve blebetale zazvonio joj je telefon. Mia.
Nestale joj cigarete, da joj kupi u
dolasku, poziva i mene.
„Pa
znamo se sa fejsa. Zašto da i ona ne svrati?“
Narvno
da sam oberučke prihvatila poziv sa sve celerom, paškanatom i mladim krompirom
u kesama.
....
Na
vratima stoji žena koja liči na Miu.
O, ne, učinilo mi se. To je Mia! To je
Mia?! Bez ajlajnera, maskare, rumenila i ruža izgleda umorno i neuredno.
Dok
pijemo kafu, Mia se žali na decu. Odbojkaš je zanemario školu, ima nekoliko
nedovoljnih i ne zna da li će uopšte da
položi razred. Violinista je nesumljivo talentovan, ali ne želi da redovno
vežba. Svaka navežbana etida je uslovljena
nagradama, uglavnom novčanim. Maturantkinja se zabavlja sa dečkom koji ima
dosije u policiji, malo deblji i malo teži. Ne želi da ide na studije.
A
„ovaj moj“ kako Mia nazva svog supruga, je uhvaćen na delu sa ljubavnicom.
O
prijateljicama sa kojima se provodi kaže da su joj okrenule leđa sada kada je u
problemima.
S
gorčinom i tugom se oprostih od nje.
Pomislih
da je Mia zapravo Alisa iza iskrivljenog ogledala.
Obećah
sebi da ću da pazim kome zavidim.
Prestadoh
da joj na slike i objave lepim srca.
Poželeh
joj u sebi da joj život liči na onaj sa fejsbuka.
Да, тако је то на овим софтверским таласима... да живот приказујемо онаквим каквим бисмо желели да живимо, а не каквим заправо живимо. Понекад се питам, одлика каквих људи је оваква девиза живота? Разочараних, лицемерних, мегаломанских стандарда, несвесних, лажљивљца... недефинисаних!?
ОдговориИзбриши