VIRTUELNO I REALNO

  Poslala mi zahtev za prijateljstvo  Mia, rođaka moje prijateljice. Ne znam je lično, ali mi je delovala atraktivno i zanimljivo na profilnoj slici pa je prihvatih.  Skoro dva sata sam šunjala po njenom profilu i donela zaključke:

  Mia je izuzetno lepa žena. Na svakoj slici je nasmejana, lepo obučena i frizura joj je uvek sređena. Moglo bi se reći da izgleda desetak godina mlađe.

  Mia je super mama. Jedan sin trenira odbojku i njegov tim redovno pobeđuje. Drugi sin svira violinu i Mia postavlja video snimke dok vežba. Ćerka je upravo završila gimnaziju s prosekom 5,00. Ispod tih slika piše kako su oni njeno sve na svetu, ponosna je na njih i stavlja stikere sa srcima.

  Mia je srećno udata. Muž je grli, ljubi, poklanja cveće za godišnjice, izvodi je na večeru za rođendane. Ispod tih slika skoro identični komentari  u fazonu „ moja ljubav, moja sreća,moj jedini“ i srca, srca, srca.

  Mia uživa.Svakog leta odlazak na more i svake zime skijanje na Zlatiboru.. Sa prijateljicama odlazi na raznorazne događaje po gradu nakon kojih svrate u kafanu gde se provode za sve pare.

  Mia je duhovita. Statusi su joj domišljati i vrcavi. Često sam se smejala od srca dok sam čitala.

Jednom rečju, zavidela sam joj, i to onako od srca.

I pratila je na fejsbuku. I lajkovala njene slike i statuse i lepila joj srca, srca, srca. Isto od srca.

   Igrom slučaja, jednog vikenda vraćajući se sa pijace sretoh prijateljicu koja je upravo krenula kod Mie. Dok smo nas dve blebetale zazvonio joj je telefon. Mia.  Nestale joj cigarete, da joj kupi u dolasku, poziva i mene.

„Pa znamo se sa fejsa. Zašto da i ona ne svrati?“

Narvno da sam oberučke prihvatila poziv sa sve celerom, paškanatom i mladim krompirom u kesama.

....

  Na vratima stoji žena koja liči na Miu. 

O, ne, učinilo mi se. To je Mia! To je Mia?! Bez ajlajnera, maskare, rumenila i ruža izgleda umorno i neuredno.

Dok pijemo kafu, Mia se žali na decu. Odbojkaš je zanemario školu, ima nekoliko nedovoljnih i ne zna  da li će uopšte da položi razred. Violinista je nesumljivo talentovan, ali ne želi da redovno vežba.  Svaka navežbana etida je uslovljena nagradama, uglavnom novčanim. Maturantkinja se zabavlja sa dečkom koji ima dosije u policiji, malo deblji i malo teži. Ne želi da ide na studije.

A „ovaj moj“ kako Mia nazva svog supruga, je uhvaćen na delu sa ljubavnicom.

O prijateljicama sa kojima se provodi kaže da su joj okrenule leđa sada kada je u problemima.

S gorčinom i tugom se oprostih od nje.

Pomislih da je Mia zapravo Alisa iza iskrivljenog ogledala.

Obećah sebi da ću da pazim kome zavidim.

Prestadoh da joj na slike i objave lepim srca.

Poželeh joj u sebi da joj život liči na onaj sa fejsbuka.

DESANKI MAKSIMOVIĆ

    Oprostite mi, draga moja, što  ’Strepnja’ nije već dugo moja omiljena pesma, što mi sreća nije lepa dok je čekam. Nije mi lep ni njen nagoveštaj. Nije mi draga ni draž čekanja ni strah od očekivanog. Postala sam kratkovida i iz daleka mi više ništa ne sija, ne divim se ničemu na daljinu. 

Ne volim iz daleka više ništa.

Nikog.

Sreću više ne mogu da merim tako kao Vi. Dan mi je kad ga provedem sa dragim ljudima, kad smo jedno drugom sunce, kad se smejemo, kad se grejemo. A noć? Noć počinje poljupcem ćerki za laku noć, ali san ne dolazi na oči dok ne čujem zvuk ključa u bravi koji znači da se sin vratio iz skitnje. Tad pada mrak, tek tada me san krade.

Nemam više ni ja vremena za daljine, za duge uvode, za zašećerene priče. Nemam vremena za maske i šminke. Nemam vremena za neslano, bljutavo i njanjavo. Za hladno i podgrevano.Ističe mi peščani sat za plitko, za mutno. Alarm će me trgnuti  uskoro. Ne mogu da dozvolim da gubim preostalo vreme na tuđe vređanje moje pameti, da gutam gluposti i poslušno klimam glavom.

Zato i ja tražim pomilovanje za sebe koja želim sve sada i odmah. 

Želim blizinu onih ljudi za koje je vreme dokazalo da vrede.

Želim direktno i pravedno. 

Želim iskren osmeh i zagrljaj umesto mlitavog rukovanja.

 Hoću istinu bačenu u lice.

 Hoću golo lice i gola osećanja. 

 I radost. 

 I bol ako treba. 

 Samo nek je sve java. 

 Samo nek je sve bez prerušavanja.

Više ne strepim.

Više ne merim sreću po očima i koracima tuđinaca jer nemam više vremena.

Za ovakvu kakva sam treba mi pomilovanje.